Фонолошка свесност као основа развоја читања и писања

Спремност детета за савладавање читања и писања, као најсложенијих језичких способности, обухвата низ вештина које се развијају током првих година живота. Ове вештине се развијају хијерархијски и узрасно се усложњавају. Ове вештине је важно препознати, развијати и подржати, у складу са узрастом детета. Једна од најважнијих вештина је управо фонолошка свесност, односно свесност да се речи састоје од гласова.

Логопедска пракса показује да у просеку деца до пете године живота користе говорни језик у свим својим функцијама (за питања, изражавање емоција, исказивање потреба, препричавање догађаја, за успостављање односа) али још увек немају развијену свест од чега се језик састоји (да се језик састоји од речи, а речи од гласова), већ доживљавају  језк као континуум. Фонолошка свесност представља управо способност померања фокуса са семантичког значења речи на формалне карактеристике, односно елементе речи. Већ на овом узрасту препоручују се вежбе које ће на забаван начин омогућити развијање фонолошке свесности, односно померање пажње са садржаја на структуру говора. Деци ће се на тај начин отворити нови свет манипулације речима (попут измишљања риме, измишљања нових речи, поделе речи и друго).

У наставку следе примери ових вежби са упутствима, где је свака од њих намењена одређеној категорији фонолошке свесности.

Игра на слово на слово. Игра позната свим генерацијама, чији је циљ ослушкивање првог гласа у речи и идентификовање траженог предмета. Пример: пронађи предмет у овој соби/на овом столу на слово С.

Идентификација првог гласа у речи. Пример: Који глас први чујеш у речи: пас, миш, реп, шал, нос, мама, тата, деда.

Подела кратких речи на гласове. Подели реч на гласове: да, не, ја, ми, то, ко, пас, миш, реп, шал, нос, кит.

Осмишљавање и уобличавање реченица: Саставити причу тако што ће свако дете из групе изговорити по једну реченицу. Наредна реченица се наставља на претходну.

Синтеза речи: Ја ћу рећи две речи а ти их спој у једну. На пример, речи/ Бео/ и /град/ када спојиш добијамо Београд. Спој следеће две речи у једну: /буба/ /мара/, /паро/ /брод/, /кажи/ /прст/, /сто/ /нога/, /ауто/ пут/.

Сегментација речи: Ја ћу ти рећи једну дугу реч која се састоји од две кратке речи. Ти ћеш ми рећи од којих кратких речи се састоји свака дуга реч: висибаба, виноград, Богдан, Црвенкапа, црнокоса, рођендан.

Спајање слогова у реч: Сада ћу ти рећи реч, али врло споро, у деловима, а ти треба да саставиш делове и кажеш ми коју сам реч рекао/ла. На пример, /ма/ /ма/ је мама. Састави ми следећу реч: /ре/ /ка/ , /ку/  /ћа/,  /тет/ /ка/ , /ба/ на/ /на/ , /то/ /бо/ /ган/.

Подела речи на слогове: Сада ћу ти ја рећи реч, а ти треба да је раставиш на делове. Пљесни рукама за сваки растављени део. На пример, ја ти кажем реч тата, а ти треба да је раставиш у: /ма/ /ма/. Пљесни рукама за сваки изговорени део. Растави ми следећу реч: коса, гума, чаша, плаво, тањир, другар, чарапа, гумица, папуча, ајкула, кишобран.

Освешћивање рима: Неке речи звуче слично на крају и каже се да се римују. На пример, речи коза – роза се римују, а птица – сапун се не римују. Прочитаћу ти сада неке речи, а ти ми реци да ли се римују или не. Пример: зец – кец, кука – рука, зуб – баба, меца – маца, река – метла, село – чело, пере – бере, рак – реп, машна – ташна.

Продукција риме: Осмисли риму на дату реч: сека, зека___, рак, чак ___, пије, шије___ , зека, река ___, коса, роса ___.

Идентификовање почетне фонеме: Неке речи почињу истим гласом, На пример, нос и ноћ почињу гласом /н/. Сада ћу ти рећи две речи, а ти ми реци да ли оне почињу истим гласом или не: сир – сат, зец – топ, пас – рак, риба – река, боја – баба, пева – пије, шума – коса.

Идентификовање завршне фонеме: Неке речи се завршавају истим гласом. На пример, речи још и кош завршавају се гласом /ш/. Сада ћу ти рећи две речи, а ти ми реци да ли се оне завршавају истим гласом или не: пас – кос, сад – кад, реч – рак, мој – рај, пут – брат, тим – цар.

Елиминација почетне фонеме: Рећи ћу ти сада реч, а ти треба да је изговориш без почетног гласа. На пример, реч соко почиње гласом /с/. Ако изговорим соко без почетног /с/, добићу око. Соко – око. Значи, соко без /с/ је око. Примери су: улице, брат, клупа, суво, коса.

Замена почетне фонеме: Неким речима могу да заменим почетни глас и тако добијем нову реч. На пример, реч рода почиње гласом /р/ – ако уместо /р/ кажем /в/, добићу реч вода; рода – вода. Сада ћу да ти прочитам реч, а ти замени први глас оним којим ти кажем. Примери су: Жуто / Љ, Бело / С, Лаза / М, Мед / Л, Бука/ Р.

 

Стручнa служба ПУ “Љубица Вребалов”