Img 5c82495231c0a97ac614917c1251a0fb V

ПРВИ СУСРЕТ СА ВРТИЋЕМ

                       ПЕРИОД  ПРИЛАГОЂАВАЊА  – АДАПТАЦИЈА

   Полазак детета у вртић или јаслице  је веома важан догађај у животу детета јер је то  најчешће први излазак из породичне средине, тј прво одвајање од родитеља на дуже време.  За дете то може бити и први сусрет са већим бројем њему непознатих особа и деце и одраслих. Овај период зато често буде врло стресан како за дете тако и за родитеље.

   Уласком детета у вртић и боравком у вршњачкој групи мења се његов дотадашњи  начин живљења. До тада дете је углавном  у сигурном породичном окружењу где су сви окренути њему и његовим потребама. Сада, од њега очекују да се прилагоди новим правилима, распореду активности, групи вршњака, васпитачима , да решава свакодневне проблеме и ситуације.

   Не реагују сва деца на промене на исти начин.  За родитеље је важно да знају да је извесна доза страха од одвајања уобичајена и развојно условљена.  У овим данима код деце се јавља несигурност, страх од одвајања и  напуштања ( реакције су нарочито бурне  при одласку на спавање па  деца која су до тада била примирена почињу да плачу), страх од друге деце и њихових поступака који могу да га угрозе.

   Нека деца испољавају повученост у себе, код неке деце је приметна агресија у понашању, љутња због тога што су остављени, док су нека деца бескрајно тужна, плачу, одбијају да једу, да користе тоалет.  Ове реакције су потпуно развојно адекватне и уз помоћ васпитача и добре сарадње са родитељима, пролазе  за неких месец дана.  Има и деце која не показују никакве знаке  страха или друге емоције карактеристичне за одвајање већ лако прихвате боравак у колективу и радују се одласку у вртић од првог дана. Такође се дешава  да деца са радошћу долазе у вртић првих неколико дана а да затим наступи промена у понашању, почињу бурно да реагују, плачу и одбијау одлазак у вртић. Сва ова понашања су уобичајена у периоду адаптације и постепено слабе како се дете прилагођава новој средини и гради односе са другом децом и васпитачима.

   Незнатан број деце показује знаке теже и  продужене адаптације . Тада се могу  јавити и озбиљнији проблеми  као поремећај сна, одбијање узимања хране , повраћања, регресија у понашању (сисање прста, ноћно мокрење , тепање у говору). Ове реакције дете може да испољи и у вртићу и код куће и могуда трају и по неколико месеци. У оваквим случајевима неопходно је укључити психолога, пегагога и заједно са васпитачима и родитељима , тражити решење као би дете превазишло овај период.

 Овде су неки савети  који вам могу олакшати овај период:

                       

 ПРВИ СУСРЕТ СА ВРТИЋЕМ –  ШТА ЈЕ ВАЖНО ЗА ЛАКШУ  АДАПТАЦИЈУ

Да би се ваше дете што лакше и брже прилагодило колективу можете урадити следеће:

  • Упознајте се са васпитачима Вашег детета  пре него што први пут дете остане у  вртићу и обавестите васпитаче кад планирате долазак
  • Поведите дете да упозна васпитаче и вртић пре него што остане на боравку
  • Причајте са дететом о вртићу ( објасните како ће изгледати први дан, шта ће радити, чега ће се играти, ко ће тамо бити, када ће доћи по њега –чим заврше посао..)
  • Дозволите детету да понесе своју играчку у вртић ( тако ће ублажити своју несигурност и страх од одвајања)
  • Издвојите и мало свог времена за пролазак кроз адаптацију ( првих дана дете ће остајати краће па је  важно је да долазите по дете тада када сте се договорили)
  • Покажите детету да га волите и онда када одбија да остане у колективу

( загрлите га, пољубите , кажите да долазите по њега кад сте се договорили и да на пр. после идете на сладолед или код баке)    

  • Растанак у вртићу од детета учините кратким! Будите смирени, не показујте да сте ви узнемирени и тужни.  Што се више задржавате, враћате и убеђујете дете ће осетити вашу колебљивост и неодлучност. Немојте остајати испред врата у холу вртића  или бежати и искрадати се од детета. Ваш пољубац, поздрав и одговор када се враћате по дете као  и загрљај васпитача довољни су у том тренутку.
  • Будите редовни у одласцима у вртић. Важно је да дете стекне рутину у одласцима у вртић , да му то постане део свакодневице  чак и ако му то првих дана тешко пада и негодује.  Прескакњем долазака неће заобићи потешкоће адаптације.
  • И родитељи су у адаптацији ! Овај период је и за родитеље пун изазова. Родитељима је такође потребно време да се прилагоде овим променама у организацији породичних обавеза, бригама због останка детета у колективу . Важно је да су сигурни у своју одлуку да дете треба да иде у вртић и да вртић доживе као  партнера у подизању свог детета.

              За полазак у јаслице важно је и ово :

  • Обавезно присуствујте првом родитељском састанку пре поласка у вртић где ће вам васпитачи дати смернице  о првим данима боравка детета у вртићу  и договорити распоред доласка;
  • Полако усклађујте навике детета код куће са будућим распоредом активности у вртићу  ( распитајте се код васпитача о њима или на паноима у вртићу) ;
  • Упознајте дете са простором вртића и његовим васпитачима пре него га оставите на боравак ;
  • ,,Вежбајте“ растанак – одведите дете чешће у посете баки, деки, другој блиској особи и раздвојте се на кратко време (уколико дтет не показује велики отпор);
  • Негујте контакт са другом децом;
  • Издвојите  недељу –две  дана  за  овај период прилагођавања и ваше ангажовање: дете ће првих дана боравити скраћено ( најчешће два сата) па је потребно да га тада преузимате. Остатак дана проведите са дететом и посветите му пажњу, играјте се, причајте, шетајте…
  • Током почетног прилагођавања на вртић, одложите код свог детета учење нових облика понашања ( одвикавање од цуцле, флашице, скидање пелена..)
  •  Пожељно је ако можете првих пар дана и да боравите са дететом у групи, уз претходни договор са васпитачима; 
  • Размењујте свакодневно информације како протиче адаптација са својим васпитачима ;
  • Упознајте своје васпитаче са свиме што мислите да је важно и тиче се вашег детета ( навике, особености, болести, страхови, породична ситуација..) и градите добре односе од самог почетка.

                                                                     приредила :  Славица Милановић ,

                                                                              стручни сарадник педагог