Родитељ детета са аутизмом

Психологија као наука дала је огроман допринос у разумевању и терапији аутизма. Постоје неколико начина на које психолози могу помоћи деци са аутизмом и њиховим породицама.

Сазнање да ваше дете има аутизам може вам значајно променити живот. Без обзира на велику и дубоку љубав према детету, родитељи могу искусити осећања туге, беса, страха и стреса.

Родитељи се суочавају са тим да је њихова визија о будућности детета нестала, често је њихов однос са супружником нарушен, а понекад се суочавају и са финансијским потешкоћама.

Постоје разне интерванције, терапије и третмани које могу помоћи деци са аутизмом да наставе да живе пуним, смисленим животом.

Постоје организације, групе за подршку, стручњаци за ментално здравље, породица и пријатељи који су спремни да подрже вас и ваше дете.

– Шта да радим ако код детета препознајем знаке аутизама?

Нико није спреман за дијагнозу аутизма, али ништа у животу не треба подразумевати и препуштати случају.

Осим родитеља васпитачице су прве које примете да проблем постоји, зато све што вас брине у вези развоја детета поделите са њима.

Као посебна подршка породици, уклључена је и наша стручна служба. Уколико Ваше дете има било каквих развојних проблема, стручна служба је ту за Вас.

Са стручним сарадницима се можете посаветовати око развоја детета, а на педагога, психолога, логопеда или дефектолога, упутиће Вас васпитачице.

Потенцијал за развој мозга је највећи у првим годинама живота, тако да треба што пре укључити што већи број стручњака и специјалиста.

– Реакција на дијагнозу

Након што се детету дијагностикује аутизам, родитељи и други чланови породице често искусе спектар непријатних емоција које се сматрају тугом.

Шок – сама дијагноза може бити толико преплављујућа да се може десити да будете збуњени и неспособни да је прихватите

Туга или бол – Многи родитељи морају да прежале неке наде и снове које су гајили за своје дете пре него што буду у стању да наставе даље. Постоји разлика између туге и депресије, а ви имате права да осетите тугу.

Бес- то је природан део процеса туге. Бес је здрава и очекивана реакција на осећање губитка и стресом који долази са дијагнозом вашег детета.

Порицање – Можда ћете проћи корз период одбијања да поверујете да се то дешава вашем детету. Порицање је један од облика суочавања.

Усамљеност – Можда ћете се осетити изолованим и самим. Та осећања долазе из различитих извора. Можда немате времена да одржавате контакте са пријатељима и породицом, а може се десити да други нису у стању да вас разумеју и пруже подршку.

Прихватање – На крају ћете вероватно осетити прихватање. Прихватањем дијагнозе једноставно значи да сте спремни да заступате своје дете.

– Како да се носим са стресом?

Многе карактеристике аутизма – напади беса, агресија, језички дефицити, несамосталност – стварају притисак и стрес родитељима. Родитељи могу да се боре са тугом, бесом, и безнађем. Плаше се за своју безбедност и безбедност своје деце. Имати дете са аутизмом подразумева да улажете пуно времена, енергије и новаца, што доводи до исцрпљености и притиска. Да би се снашли у свим изазовима, родитељи се морају ослонити на породицу и пријатеље.

Лако је постати преплављен сопственим емоцијама и бригама у вези са оним што будућност може донети. Болне емоције су природне. Уколико прихватите своје реакције и постанете свесни својих осећања, бићете у стању да наставите даље и да почнете да заступате своје дете. Емоције су моћне. Уколико поричете или игноришете своја осећања, она ће најчешће избијати на површину на начине који нису пријатни.

Придружите се некој групи за подршку, то може бити утешно и оснажујуће за вас, јер можете да се повежете са родитељима који пролазе кроз иста искуства као и ви. У тој групи можете поделити своје емоције, страхове, открића и ресурсе.

Водите рачуна о себи! Одвојите време само за себе. Тражите позитивне људе и избегавајте људе и ситуације који вам црпе енергију.

– Како рађање детета са аутизмом утиче на њихову браћу и сестре?

Дете са аутизмом може променити динамику породице. Може вам се чинити да никад немате довољно времена за све што треба да буде урађено. Толико се пажње и фокуса усмерава ка детету са аутизмом да је уобичајено да родитељи имају мало времена и енергије за другу децу. Браћа и сестре деце са аутизмом често се сусрећу са сопствени изазовима. Често се боре са емоционалним реакцијама као што су стрес, страх, кривица, љутња, а понекад и срамота. Дешава се да крију те емоције од родитеља како им не би били додатни терет. Од њих се очекује да преузму веће одговорности и независност. Могу се осећати занемарено од стране својих родитеља. Обично браћи и сестрама недостају информације које родитељи имају, а које им могу помоћи да се носе са својим емоцијама. Ипак, они могу развити безброј позитивних особина, као што су емпатија, сарадња, толеранција, алтруизам, зрелост и одговорност.