САВЕТИ ЛОГОПЕДА
Епилог садашњем тренутку …
РАЗЛИКЕ НИСУ КАЗНЕ
Делимо се по различитим основама: по боји коже, по вери, по националној припадности, по нивоу образовања, културолошком статусу, материјалном статусу…
И тако подељени живимо овај један једини живот који имамо. И у реду је да смо различити, али је важно да се кроз живљење не руководимо само различитостима. Ако у животу будемо примећивали само оно што нас раздваја, никада нећемо уочити оно што нас спаја.
Сведоци смо да нас је буквално преко ноћи ујединио невидљиви непријатељ и све нас спојио, сада смо сви исти, сви смо изоловани. Неком мање, неком више али је сигурно да нам изолација тешко пада. На који год начин се борили са њом, сви смо се суочили и уверили да је изолација тешка, мучна, непријатна.
Можда је ово и тренутак да се запитамо и мало дубље размислимо како је онима који су из разних разлога стално или често изоловани. Како је то у туђим ципелама? А уз изолацију неминовно иде и обележавање, етикетирање. Колико је само различитих термина употребљено да се скрене пажња на децу чији развој одступа од норми уобичајеног развоја.
Деца са тешкоћама у развоју, деца са сметњама у развоју, деца са посебним потребама, деца којој је потребна додатна подршка, хиперактивна деца, деца са успореним или дисхармоничним развојем, деца у спектру, деца са интелектуалним сметњама, тешко болесна деца… Сви они су само деца!
Деца су само деца и њима је преко потребна љубав, пажња, нежност, разумевање, подршка али и ред, рад и дисциплина и јасно постављене границе у васпитању. Потребно је поштовати њихове личности, карактере и саме борбе које свакодневно воде.
Они су борци, не заборавимо то! „Типичну“ децу када обори обичан вирус и температура постану раздражљиви, кењкави, чини нам се да су постали неподношљиви! Тако је сваког дана деци са разним сметњама: сензорним, телесним, неуролошким, психичким.
Питање је да ли деца са овим потешкоћама имају посебне потребе или су њима потребни посебни људи и то они који знају, желе и могу да им се посвете, онолико колико је самој деци то потребно, да им пруже више разумевања, толеранције, подршке.
Потребни су им посебни људи који желе да се више потруде и ангажују како би их нечему научили, на начин који им одговара и брзином коју могу да прате.
Све остало су изговори који говоре више о нама и нашим погледима на свет и прихватањима.
Процењује се да у Србији живи више од 65.000 деце са сметњама у развоју.
У време пандемије вируса Ковид-19 свакодневни живот свих нас се изменио, живот деце са сметњама и њихових родитеља се и додатно променио. Родитељи су сада и учитељи, и терапеути. Такође, страх и забринутост за актуелну епидемиолошку ситуацију лако се може пренети са родитеља на дете.
Нисмо имали прилике да се за ову ситуацију припремимо, једноставно нам се десила. Били смо немоћни да је предупредимо. Зато ћемо моћи да након краја, који је надамо се близу, будемо спремнији на узајамну помоћ, поштовање и уважавање.
Квалитет једног друштва се огледа и његовој спремности да помогне најслабијима!
стручни сарадник логопед:
Слађана Степановић Белић
Спремамо се за школу!
Драги наши предшколци, за неколико месеци постаћете ђаци прваци. Ево мало предлога за игру и учење код куће који ће вам свакако помоћи да лакше научите читање и писање. Радићемо анализу и синтезу слова у речима.
До сада смо се у вртићу играли ,,на слово на слово“, а сада ћемо ту игру исто наставити и још мало је проширити. Детету се прво каже: ,,Саслушај шта ћу ти рећи и изговори реч, нпр. „уво“.“ Затим питамо дете: „Шта прво чујеш?“, „Који глас прво изговориш када казеш реч уво?“ Ако дете препозна први глас и добро одговори – одлично је. Ако не да тачан одговор, захтев се поновља тако што се први глас изговори наглашено и продужено: „У-во!“ Ово понављамо, играмо се док дете не успе да у било којој задатој речи препозна први глас. Када тачно савладамо овај први корак у анализи слова у речима, идемо даље, па од детета тражимо да препозна други глас. Обавезно користимо краће речи као нпр. уво, нос, око, миш, кап…
Помажемо детету тако што наглашавамо глас који желимо да дете препозна. Исти је поступак и са трећим гласом у речима. Док дете добро не осети први, други, трећи глас у речима, трудимо се да не дајемо дуге и непознате речи. За почетак су нам довољне речи од два-три евентуално четири гласа (ту, коњ, ваза).
Деца која ово савладају пре поласка у школу по правилу ће лако писати прве речи, јер су захваљујући овим игрицама успела да тачно перципирају ред слова у речи. Ако се појаве тешкоће, детету можемо помоћи тако што ћемо гласове „ређати“ на прстима његове руке. Захтеви који се даље постављају детету могу бити: „Који је последњи глас у речи „црвен“?“, „Кажи ми колико има слова у речи „мачка“, „Који је други глас у речи „врт“?“, „Који је трећи глас у речи „лопта“?“ итд. Игру можемо даље усложњавати и она зависи од тога да ли је дете ово претходно савладало. Задаци у наставку могу бити: „Који је глас иза гласа Р у речи „торба“, у речи „праг“?“, затим: „Поређај гласове у речи виолина.“ и др. Ако нам све ово добро иде можемо гласом којим завршавамо једну реч започети следећу (нпр. метар-рука). Ако ово увежбавање не иде сјајно и наиђете на потешкоће, не брините, имамо још довољно времена. Најважније је да започнемо ове вежбе и напослетку ћемо успети!
Ово до сада је била анализа, а сада ћемо нешто рећи о синтези. Детету кажемо: ,,Саслушај ове гласове (слова) која ћу ти одвојено изговорити (нпр. С-О) и покушај да их изговориш заједно, састављено. Ако дете да позитиван одговор, питамо: „Шта је то?“ (значење речи).
Уколико дете не успе да састави реч од датих слова, помоћи ћемо му кратком обуком од неколико примера на следеће начине: понови се изговор раздвојених гласова уз њихово ређање на прстима детета, гласови се продужено изговарају и овде се полази од краћих речи (од два слова, од три слова, односно од једног слога до два слога – „то“, „ум“, „дом“, „бео“, „ако“, „мати“, „паун“, „памет“, „вожња“ итд. .
Радите са децом прво анализу. Добро савладана анализа помоћи ће им да лаксе савладају синтезу, а онда ће писање диктата ићи са лакоћом. Желимо вам да уЖивате у учењу кроз игру!
Проговарање – темељи на којима се заснива говор
Сматра се да је дете проговорило онда када смислено употреби прву реч. Каже „мама“ и та реч се заиста односи на маму. Појава првих речи и процес проговарања се дешава негде око првог рођендана. Овај важан моменат у развоју се не код малог броја деце поклапа са поласком у вртић. Ако се прве речи не појаве у овом периоду, не морамо да бринемо. Важно је да препознамо присуство свих оних неопходних чинилаца који претходе говору.
Говор се не развија ни из чега. Он настаје на темељима који се код деце стварају у оном периоду који претходи проговарању. Који су то темељи? Прво и основно је разумевање. Разумевање односно импресија претходи самом говору односно експресији. Без разумевања нема проговарања. За овај рани узраст разумевање је везано за схватање једноставних налога из дететовог непосредног окружења („дај“, „баци“, „махни“ итд.)
Следећи важан услов проговарања јесте имитација. Без имитације нема учења и најчешће се развија спонтано. Обратите пажњу да ли дете успева да понови једноставан покрет (подизање руку увис, играње таши-таши и др). Дете треба да понови наш једноставан покрет, а на нама одраслима је да његов поступак пропратимо говором. Имитација може и треба да се увежбава са децом.
Као трећи важан предуслов за проговарање се може издвојити интеракција. Под њом подразумевамо односе које дете успоставља са особама у свом окружењу. Природно је да се радује мами, тати, секи, бати итд. У реду је и да са негодовањем реагује на непознате особе.
Један од ништа мање важних чиниоца у раном развоју јесте симболичка игра. Она заузима значајно место на раним ступњевима развоја. Јавља се крајем прве и почетком друге године – дете „кобајаги“ успављује своју лутку, вози замишљена кола, храни себе или бебу и сл. За развој симболичке игре неопходни су одрасли који ће је подстицати кроз заједничку активност са дететом и на тај начин допринети допринети укупном развоју дечјих капацитета: сазнања, говора, емоционалне интелигенције и др.
Осим наведених чиниоца битно је истакнути значајан удео пажње, која би на овом узрасту подразумевала усредсређеност на оно што дете воли и на оне које воли. У игри и дружењу са дететом пожељно је успоставити са дететом контакт очима.
Ако су се ове предговорне вештине јавиле на одговарајућем узрасту, свакако ће их следети говор. Причајте деци што више, именујте све заједниче активности и пропрате их говором, слушајте музику, сведите употребу телефона, телевизора и рачунара на минимум, негујте пријатну емотивну климу, и награда препозната као „говор“ неће изостати! Какве год биле околности, овај дан је један и јединствен за вас и ваше дете! Уживајте у њему!
Говорно-језички развој код деце почиње произвођењем гласова. Тај развојни пут је дуг и почиње од појединачних гласова, групе гласова све до облика сложеног говора савременог човека.
ОД 6 -12 МЕСЕЦИ
• појава прве осмишљене речи (8-12 месеци);
• формира реч коју повезује са предметом, особом и формира значење;
• уме да покаже где „зека пије воду“ и где је „паметна глава“;
• зна да таши;
• покушава да изговара нове речи;
• окреће се према ономе ко говори (6 месеци);
• маше ПА-ПА;
• зна неколико речи: МАМА, ТАТА, БАБА;
ОД 12-18 МЕСЕЦИ
• зна неколико речи (мама, тата, баба, па-па);
• разуме и извршава једноставне налоге: „дођи“, „немој“, „идемо“, „дај“..;
• са кашасте прелази на чврсту храну (правилна исхрана је добра подлога за правилан изговор гласова);
• на захтев показује делове тела;
• има активан речник од десетак речи;
• листа сликовницу са крупним и јасним сликама и показује прстом;
• именује лица и предмете са којима је у свакодневном контакту;
• имитира гласове животиња (ономатопја) и њихово именовање (маца, куца,….);
ОД 18-24 МЕСЕЦА
• поставља питања;
• учествује у разгледању сликовница, причању прича и кратичких песмица;
• детету треба приближити свет његовог искуства кроз слике и предмете које оно разуме;
• прави просте реченице;
• одговара на питање „Како се зовеш?“
• воли да слуша краће приче и да гледа слике;
• жврља спонтано оловком;
• прати једноставна упутства (у-унутра, и-испод,…);
• конструкција реченице од две-три речи (глагол+именица+неке заменице или неки придев);
• шутира лопту, трчи, сигурно хода;
3 ГОДИНЕ
• може да броји до три;
• показује прстима колико има година;
• може да одреди свој пол;
• изводи замишљену игру (кобајаги);
• воли да се само обллужује;
• ужива да се игра са децом;
• свесније је сличности и разлика;
• рецитује краће песмице;
• користи заменицу „ЈА“;
• тражи да му се причају омиљене приче;
• стално поставља питања „КО?“, „ШТА?“, „ЗАШТО?“
4 ГОДИНЕ
• реченица потпуна, говор разумљив, описује радње на слици;
• даје одговарајући одговор на питање: „шта радиш када си сањив?“, „шта радиш када си гладан?“, „шта радиш када ти је зима?“
• зна, именује 2 до 3 боје;
• скакуће једном ногом 2 или 3 скока;
• радознало прати садржаје прича и поставља питања;
• употребљава 1200 до 1500 речи;
• објашњава зашто имамо: кључеве, фрижидере, авионе…
• говори о догађајима у току дана;
5 ГОДИНА
• говор је у потпуности граматичан;
• исправно разликује јутро од вечери;
• препричава кратке приче;
• препознаје неколико слова азбуке;
• правилно артикулише све гласове;
• исправља сопствене грешке при изговарању нових речи;
• игре улога и драматизација краћих комада;
6-7 ГОДИНА
• изражава своје мисли и осећања бирајући речи, изразе, покрете;
• решава лакше загонетке;
• има развијене комуникацијске вештине;
• може да заврши започету причу;
• само саставља причу;
• разликује главног јунака дела, изражава свој однос према њему;
• развијање интересовања и увођење детета у свет писане речи;
АКО СЕ ДЕТЕ НЕ СМЕЈЕ, НЕ ГУЧЕ, НЕ ОГЛАШАВА НИ НА КАКАВ НАЧИН, НЕ ОСТВАРУЈЕ КОНТАКТ ОЧИМА, ТРЕБА СЕ ОБРАТИТИ ЛОГОПЕДУ.
ЗДРАВА КОМУНИКАЦИЈА ЈЕ УСЛОВ ЗА ДОБАР ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ.
Уколико приметите:
- НЕРАЗВИЈЕН ГОВОР И ЈЕЗИК,
- НЕПРАВИЛАН ИЗГОВОР ГЛАСОВА-ТЕПАЊЕ,
- АГРАМАТИЧАН ГОВОР,
- МУЦАЊЕ,
обратите се логопеду.
ЗДРАВА КОМУНИКАЦИЈА ЈЕ УСЛОВ ЗА ДОБАР ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ.
Слађана Белић Степановић
Милица Ивковић
